11-02 2021 15:19
wrote:
Za Nenada i ASW sam čuo posle značajnog uspeha u poslu sa Slovenijašportom, a lično sam ga upoznao nedugo pošto je svoje dve kuće na plećima preneo iz Sarajeva u Beograd. Mislim da je ASW tada koristio skromne prostorije u Zetskoj ulici. Od tog vremena pa do useljenja u sjajan novi prostor nije prošlo mnogo vremena. Sretali smo se retko, ali sam zapamtio svaki svoj susret i razgovor sa njim. Nikada nismo zajedno izveli neki komercijalni projekat, pa ipak, kada je mojoj firmi bilo najteže, odmah je prihvatio moju molbu i Darko Sekulić nam je nesebično pomagao u pružanju podrške našem korisniku - i to punih godinu dana bez ikakve naknade. I još je, pride, Nenad dao nalog da nam se uplati pozajmica, a da je vratimo kada budemo mogli.
Nenad je poslednja osoba za koju sam mogao da pretpostavim da će ga savladati ova pošast. Vredan, pametan, harizmatičan, naočit, temperamentan (možda ponekad pomalo i prebrz), avanturista u privatnom životu... Indiana Jones našeg informatičkog sveta. Nije nikakvo čudo što su ga njegova „deca“ iz njegovog drugog doma onako iskreno i toplo ožalila, „kćeri“ posebno.
U poratno vreme moj otac je pokrenuo inicijativu koja je rezultovala susretom u Rimu sudija iz Banjaluke i Sarajeva pa je stoga više puta putovao u Banjaluku, a barem jednom ga je tamo povezao Nenad. Po povratku mi je otac pričao o Nenadu sa velikim simpatijama i poštovanjem, a Nenad mu je, po meni, slao odlična vina u originalnim drvenim kutijama. Eto, to je Nenad. Ne kažem „to je bio“, jer je Nenad od onih ljudi koji su za sva vremena.
11-02 2021 15:19
wrote:
Za Nenada i ASW sam čuo posle značajnog uspeha u poslu sa Slovenijašportom, a lično sam ga upoznao nedugo pošto je svoje dve kuće na plećima preneo iz Sarajeva u Beograd. Mislim da je ASW tada koristio skromne prostorije u Zetskoj ulici. Od tog vremena pa do useljenja u sjajan novi prostor nije prošlo mnogo vremena. Sretali smo se retko, ali sam zapamtio svaki svoj susret i razgovor sa njim. Nikada nismo zajedno izveli neki komercijalni projekat, pa ipak, kada je mojoj firmi bilo najteže, odmah je prihvatio moju molbu i Darko Sekulić nam je nesebično pomagao u pružanju podrške našem korisniku - i to punih godinu dana bez ikakve naknade. I još je, pride, Nenad dao nalog da nam se uplati pozajmica, a da je vratimo kada budemo mogli.
Nenad je poslednja osoba za koju sam mogao da pretpostavim da će ga savladati ova pošast. Vredan, pametan, harizmatičan, naočit, temperamentan (možda ponekad pomalo i prebrz), avanturista u privatnom životu... Indiana Jones našeg informatičkog sveta. Nije nikakvo čudo što su ga njegova „deca“ iz njegovog drugog doma onako iskreno i toplo ožalila, „kćeri“ posebno.
U poratno vreme moj otac je pokrenuo inicijativu koja je rezultovala susretom u Rimu sudija iz Banjaluke i Sarajeva pa je stoga više puta putovao u Banjaluku, a barem jednom ga je tamo povezao Nenad. Po povratku mi je otac pričao o Nenadu sa velikim simpatijama i poštovanjem, a Nenad mu je, po meni, slao odlična vina u originalnim drvenim kutijama. Eto, to je Nenad. Ne kažem „to je bio“, jer je Nenad od onih ljudi koji su za sva vremena.
